Home

  • Ucini pisanje umjetnoscu

  • Terapija pisanjem kao lijek za svakodnevnicu

    Terapija Pisanjem

    Nekada su psihoterapeuti savjetovali svoje klijente da pišu dnevnik kako bi se kroz njihove bilješke analiziralo stanje klijenta, propitala tehnika liječenja i priroda slučaja, ali i sami klijent potakao na kreaciju i na upoznavanje samoga sebe, što je imalo terapijski učinak na njegovu psihu, ali i svakodnevnicu.

    Sve je to vodilo samokontroli, samoposmatranju, ali i istraživanju i iskustvu pisanja.

    Količine nagomilanog stresa, emocionalne boli, sva nemogučnost da istu podjelimo sa drugim, pisanjem bi nestajala jer bi pisanje neurotičnu osobu dovodilo do lišavanja pritiska koji donosi veliki žal. Svu nekomunikativnost osobe i zatvorenost pisanjem bi pretočio u smislenu komunikaciju sa samim sobom prvo, pa potom sa okruženjem, dajući sebi načina da najdublje emocije iskaže, ali i da ih na najbolji način analizira i razumije.

    Terapija pisanjem može postati vašim sistemom za prevazilaženje problema iz prošlosti, vaš prostor za analizu, testiranje ideja, vježbanje, te kreativno savladavanje sopstvene duhovne i emotivne tromosti.

    Zato…

    View original post 28 more words

  • Da sam narkoman davno bi se ocistio…

    Sarajevo ljubavi moja…

  • Brđanin uvređen insinuacijom da bi on pomagao povratak Hrvata i Muslimana

    41. sednica
    31. maj – 1. juni 1994.
    Pale
    ERN 0215-2617 – 0215-2798

    Odlomci

    Muslimanima, Hrvatima i dezerterima ne sme se dozvoliti kupovina stanova
    Aleksa Milojević: 0215-2659 – 0215-2662

    (Milojević kritikuje zakon koji je predložio Radoslav Brđanin, da se odobri prodaja stanova u vlasništvu preduzeća.) “Mi ako hoćemo da budemo narod koji može da ima svoju državu, a najviše stvaraju oni koji su poginuli i država mora da nađe način da besplatno da stanove porodicama poginulih i invalidima prve kategorije, ako ništa od ovih stanova koji su ostali od Muslimana i Hrvata na ovim prostorima. Ne može isto da siročad kupuju pod istom uslovima stan i oni koji nisu učestvovali u ratu, a po ovom mogu svi da se vrati iz Beograda i da kupe stan, muslimani mogu da kupe stan, Hrvati da kupe stan i svi koji su izbjegavali ratnu i radnu obavezu mogu da kupe stan.”[131]

    Brđanin uvređen insinuacijom da bi on pomagao povratak Hrvata i Muslimana
    Radoslav Brđanin: 0215-2662 – 0215-2663

    “Prvo ne vjerujem da, gospodo, možete povjerovati u najveće čudo svjetsko da je Brđanin uopšte mogao učestvovati da vrati Hrvate i Muslimane, ja javno kažem za govornicom da bi imali pola gradova muslimanskih da nije bilo budala kao što je Brđanin i sl. … ja sam stvarno se naljutio samo zbog par stvari (u prethodnom izlaganju), što se spominju Muslimani i Hrvati, itd.”[132]

  • Cilj bosanskih Srba je ujedinjenje sa Srbijom ili nezavisnost

    40. sednica Skupštine
    10-11. maj 1994.
    Brčko
    ERN 0215-2482 – 0215-2616

    Sažetak

    Ministar spoljnih poslova Aleksa Buha podnosi opširan izveštaj o međunarodnim pregovorima i predlaže rezoluciju od 6 tačaka kojom bi se utvrdili pregovarački stavovi Skupštine. Tom rezolucijom, usvojenom drugog dana, osuđuje se granatiranje sa “muslimansko-hrvatskih položaja” zgrade u Brčkom u kojoj se sastaje Skupština. Diskusije na ovoj dvodnevnoj sednici su najvećim delom posvećene mirovnim pregovorima. Mnogi poslanici podvlače značaj koridora u Posavini za buduće srpske planove. Predano se zalažući za mirovni sporazum, Karadžić se ne slaže sa onim poslanicima koji traže da se rat nastavi i osvoji još teritorije.

    Pozdravlja se nekoliko stranih gostiju. Milan Martić se obraća Skupštini u ime RSK, a i predstavnik stranke Žirinovskog iz Rusije se obraća Skupštini. Skupština usvaja rezoluciju da se ime jedne ulice u Brčkom promeni u “Ulica dvanaest beba”, u čast novorođenčadi čija smrt je navodno prouzrokovana izolacijom Banjaluke od spoljnog sveta. Radoslav Brđanin, u poslednjem pravom govoru na toj sednici, predlaže da se RS ujedini sa Srbijom i Rusijom u savez pravoslavnih zemalja.

    Odlomci

    Cilj bosanskih Srba je ujedinjenje sa Srbijom ili nezavisnost
    Buha 0215-2498 – 0215-2500

    (Ova izjava je u sklopu podužeg izlaganja o mirovnim pregovorima.) “… ja mislim da su oni itekako registrovani kod jedne i druge strane, a što se tiče političkog ustrojstva, mi smo u skladu s platformom Skupštine izričito stavili do znanja da je naša opcija, primarna opcija, ujedinjenje sa Srbijom, ako ne ide to, onda nezavisnost.[123]

    Srbi iz RSK će braniti koridor
    Milan Martić, predsednik RSK: 0215-2502 – 0215-2503

    “Da vam kažem nešto što je moja dužnost ispred srpskog naroda u RSK, a to je da ne dozvolimo više nikada nikome da nas dijeli kao što je to jednom napravljeno poslije drugog svjetskog rata, jednom umjetnom granicom Josipa Broza, da razdvoji jedan te isti narod. Mi smo jedan te isti narod i više nikada nikome nećemo dozvoliti, ma koliko to zvučalo to da smo mi dvije republike, dvije države, mi smo jedan narod i budite sigurni neće dugo vremena proći, da li se to nekome sviđalo ili ne, mi ćemo biti jedna država. … RSK, njen narod sve vojno sposobno stanovništvo stavlja se na raspolaganje u odbranu koridora, u odbranu svakog pedlja srpske zemlje bilo to na Goraždu, bilo to na Brčkom, bilo to Benkovcu, Obrovcu mi moramo biti jedan narod i imati jednu odbranu.”[124]

    Svaki Srbin mora postati kamikaza u odbrani Brčkog
    Radoslav Brđanin: 0215-2509

    “… jednostavno oko Brčkog nema pogodbe, bez Brčkog nema RS niti RSK. Mi moramo reći svijetu da mi nismo ratnički raspoloženi, ali svijet mora znati sledeće: da sve i jedan Srbin mora postati kamikaza u odbrani Brčkog.”[125]

    Nije uvek istina ono što kažemo javno
    Karadžić: 0215-2532

    “Mi nismo nigdje ni u jednoj važnoj stvari popustili, nije uvijek istina ono što mi kažemo javno, pa ni oko tog Danskog bataljona. To je objektivizirano i bitno je drugačije.”[126]

    UNPROFOR u Srebrenici radi za nas
    Karadžić: 0215-2533

    “Imamo primjere izvanrednog odnosa sa UNPROFOR-om, gdje su naši oficiri imali dovoljno strpljenja i mudrosti, pa im ti strani oficiri jedu iz ruke, imamo odnos UNPROFOR-a u Srebrenici, gdje im zatrpavaju rovove, tjeraju ih (Muslimane) dalje od nas, kukaju na njih; sad su tamo Holanđani …”[127]

    Bez Srbije ne bi bilo ništa
    Karadžić: 0215-2533

    “… mi smo pred vratima /da budemo priznati/ i mislim sve što je Slobo govorio može da se prihvati osim jednoga da smo mi od sada nešto propustili, nismo propustili. Mi njih vodimo na naš cilj. … bez Srbije ne bi bilo ništa, nemamo mi te resurse i ne bi mogli da ratujemo, a da ima nesporazuma ima, on se vidi. Glavni prvi i veliki nesporazum bio je Vens-Owenov plan i to je bilo ozbiljno i to nije bila igra nikakva, bolje što narod misli da je bila igra.”[128]

    Iza teritorijalnih zahteva treba da stoji ekonomska i vojna strategija
    Plavšić: 0215-2535

    “Što se tiče mape, … ja mislim ono što možemo da uradimo da definišemo na toj našoj teritoriji koji su to punktovi sa ekonomskog stanovišta i sa vojno strateškog stanovišta za nas najvažniji i da od toga ne odstupamo.”[129]

    Ograničavanje ulaska u Sarajevo opsadom poredi se sa blokadom Berlina
    Karadžić: 0215-2545

    “Nismo mi u Sarajevu izgubili, pogledajte vi, narodu u Sarajevu ne gine se, živi se normalno, podijelili smo grad, granične prelaze napravili, prolaze Turci kroz našu teritoriju, i mi ih kontrolišemo i na ulazu i na izlazu kada idu za Visoko. Šta oni sada rade, oni prave incidente ne bi li smo mi to zatvorili da oni traže promjenu statusa toga puta da idu bez kontrole, a mi zagrabimo udicu ko smo i izađemo im u susret i zatvorimo to i ne damo im da prođu itd. To su velika lukavstva, moramo očuvati taj karakter tog koridora berlinskog tipa, da bi ga natjerali da se Sarajevo definitivno podjeli i teritorije kompaktiraju, pa ćemo mu kvadratni metar brda između Vogošće i Visa uzećemo mu kvadratni kilometar na Drini.”[130]

  • Mi smo dobro integrisanu srpsku državu planirali daleko pre rata

    39. sednica Skupštine
    24 – 25. mart 1994.
    Pale
    ERN 0215-2251 – 0215-2477

    Sažetak

    Od poslednje sednice, hrvatske i muslimanske vođe su uspostavile prekid vatre i osnovale “Federaciju” pod okriljem Vašingtona. Vođe RS i poslanici u Skupštini uviđaju da ih taj novi sporazum, u kom Srbi nisu imali gotovo nikakvog učešća, ostavlja usamljenim i u stvari osujećuje veoma povoljan provizorni mirovni sporazum do kog su na pregovorima u Ženevi došli kopredsedavajući konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Skupština je saglasna da se Butrosu Butrosu-Ghaliju uputi pismo kojim se izražava protivljenje predloženom angažovanju turskih trupa u Bosni u okviru UNPROFOR-a, zbog viševekovne turske okupacije BiH. Poslanici naširoko raspravljaju o jednom pokušaju (a Radoslav Brđanin ga hvali) da se u vojsku vrate svi oni koji su pobegli od vojne obaveze i da se iz vlade uklone oni čiji sinovi izbegavaju svoje obaveze. Poslanici navode da je na 34. sednici usvojena 21 mera, ali da nikada nisu sprovedene, i zahtevaju od vlade da preduzme korake. Da bi se otvorio put ka restrukturiranju vlade, Vladimir Lukić daje ostavku kao predsednik, praktično omogućavajući Karadžiću da ga ponovo izabere ili da mu nađe zamenu.

    Odlomci

    Karadžić: Ja sam odgovoran za sve odluke Vojske
    Karadžić: 0215-2320

    “Ja sam odgovoran vama i narodu, meni su odgovorni komandanti, komandanti GŠ, GŠ i komandanti korpusa i brigada. Data je saglasnost ja sam formirao Vrhovnu komandu da sam ne odlučujem, ne da se zaklanjam iza te Vrhovne komande, ja potpisujem, ja odlučujem i odgovarajuć /?odgovaraću/ za svaku odluku, ali sam formirao Vrhovnu komandu na širokoj osnovi i mislim da ima devet ljudi koji su po položaju tu da me pomognu da sagledamo da odlučimo i prihvatili smo da se taj prsten rešava /Ozren/ … mirovne snage možemo da iskoristimo ako ih zatisnemo između nas i Muslimana i zaledimo stanje ….[114]

    Podela postignuta na Lisabonskoj konferenciji – zasluga Krajišnika
    Karadžić: 0215-2320

    “… bila je Lisabonska mapa pa su je Muslimani odbacili, obradovali smo se kada su je odbacili, mi smo je prihvatili da je uvučemo u Lisabonski proces i to je mudrost i vještina g. Krajišnika, koji ih je uvukao da kažu tri stvari, da prihvate tri stvari, da će biti podjela na troje, da će biti na nacionalnoj osnovi i referendum i mi smo ih uvukli tada kada su rekli prihvatamo podjelu na troje i da će biti na nacionalnoj osnovi Bosna je bila gotova za MZ ….”[115]

    Karadžić naredio Vojsci da nastavi u Bihaću uprkos pritiscima spolja
    Karadžić: 0215-2321

    Mnogo ljudi pobeglo je odande na bezbednija mesta od Vozuće, Zavidovića, Maglaja i Lukavca. “Molim vas za Bihać su izglasili (da ga osvoje?), ja sam dao dozvolu pored toga što smo obustavili neke akcije dao sam dozvolu da se uzme Alibegovića kosa i ja sam za ovih 10 dana tolike pritiske istrpio, svaki dan me neko zvao ili ambasador Šikin ili Akaš, ili onaj ili ovaj, da se obustavi u Bihaćkoj zoni akcija, ja nisam obustavio i hvala Bogu urodilo je nekim plodom i to značajnim plodom urodilo.”[116]

    Mi smo dobro integrisanu srpsku državu planirali daleko pre rata
    Karadžić: 0215-2322

    “… prof. Milojević prije rata, planirajući šta će sve biti od one BiH, uplanirali smo i ispalo je skoro slično onome šta će biti u Sarajevu, razmišljali smo tada da osvojimo planinu Zvijezdu i da to bude granica, a da kanjon rijeke Krivaje posluži za povezivanje Sarajeva i Banjaluke i da se za 1,5 jednim dobrim putem može stići iz Sarajeva u Banjaluku, to je država, to je dobro integrisana nacija, to je bio naš plan daleko prije rata, molim vas, ta opcija još nije izgubljena ….”[117]

    Karadžić bi sprečio naseljavanje Muslimana na srpska područja
    Karadžić: 0215-2232

    (Nakon sporazuma u Vašingtonu, krajnje rešenje krize još uvek je bilo sporno, pa je Karadžić razmatrao raznorazne mogućnosti.) “Može se desiti, ili će probati da nam uvale sve Muslimane, ili će probati da podijele Bosnu kao Sandžak pola Srbima pola Hrvatima, u tom slučaju će probati da nam uvale Tuzlu, mi ćemo morati, možda biti u prilici da to prihvatimo, ali ćemo ih delimitirati u nekoj njihovoj autonomnoj pokrajini iz koje neće moći slobodno da se naseljavaju u naše krajeve ….”[118]

    General Tolimir je naredio Srbima u Kninu da ne upotrebe oružje
    General Tolimir: 0215-2324

    “… u datumu srpske istorije novije ostaće zapisan 16. 08. 90, tada vojni obveznici u Kninu nisu hteli da vrate oružje, nisu primili generala Trajčeskog, tražili su da dođem ja, došao sam i rekli su, recite kada ćemo pucati, rekao sam kad nas napadnu ustaše, i tada sam rekao da sam najsretniji oficir zato što srpski vojnik neće da vrati oružje.”[119]

    U gradovima koje drže Muslimani Srbi su taoci kojima se manipuliše
    Toholj: 0215-2332

    (Ovaj odlomak odnosi se na Srpsko građansko vijeće koje je u Sarajevu osnovao Mirko Pejanović, zajedno sa drugih bosanskim Srbima koji su ostali lojalni Vladi BiH.) Poslanici na ovoj 39. sednici “osvrnuli su se na pokušaj muslimanskih vlasti na manipulišu delom srpskog naroda koje kao etničke taoce drže u gradovima pod svojom okupacijom. Nije bio teško prozreti prvobitnu svrhu oduzimanja građanskih prava Srbima u muslimanskom delu Sarajeva, Tuzli, Zenici i drugim gradovima od početka rata. Svrhu osnivanja nacionalno ponižavajućih i navodnih srpskih konsultacionih vijeća, kao što nije teško prozreti ni stvarnu pozadinu najnovijeg formiranja takozvane skupštine građana srpske nacionalnosti.”[120]

    Ministarstvo odbrane RS u Srbiji sprovelo operaciju vraćanja dezertera
    Dušan Kovačević: 0215-2358

    “Realizovali smo postupak vraćanja vojnih obveznika sa prostora SRJ na jedan od mogućih načina. Ministarstvo Odbrane je poslalo svoje ljude u sve okruge u Srbiji i Crnoj Gori, uputili pozive oko 12.000 vojnih obveznika koji se nalaze na tom prostoru, odnosno tačno ih tamo ima oko 19.000, a ono što smo imali oko 12 /12 000 imena/. Formirali prihvatni centar u Zvorniku, koristili vojnu policiju Vojske Jugoslavije i delom MUP Jugoslavije i vratili smo 2.768 vojnih obveznika i podelili ih jedinicama, međutim u vreme vraćanja došlo je do jako negativnog odjeka u SRJ, političke stranke su to koristile protiv vladajuće stranke u Jugoslaviji i Vrhovna komanda, odnosno Savet odbrane SRJ je zabranio taj postupak i nama je sada potpuno onemogućeno bilo koji način vraćanja naših vojnih obveznika na tim prostorima. Treba posebno da se dogovori predsjednik Republike dr Karadžić i predsjednik Milošević.”[121]

    Težili smo ka homogenom preseljavanju izbeglica
    Lukić: 0215-2457

    “Kada je u pitanju homogeno preseljavanje izbjeglica to smo uspjevali u početku rata ….”[122]

  • Prijedor je pre rata imao relativnu muslimansku većinu

    38. sednica Skupštine
    17. januar 1994.
    Bijeljina
    0215-2178 – 0215-2250

    Sažetak

    Pošto je na prethodne dve sednice odložila preduzimanje konkretnih koraka, Skupština je usvojila platformu za buduće pregovore o Vance-Owenovom mirovnom planu. Prva polovina sednice je otvorena; druga polovina je zatvorena, ali je tema na oba dela ista. Na pregovarački tim Karadžića, Krajišnika, Buhe (ministra spoljnih poslova) i Koljevića sasuli su uobičajenu paljbu kritika oni koji traže više teritorija i nastavak rata, dok su vođe uspešno zagovarale relativno umerenu platformu. Takođe usvajaju rezoluciju kojom odobravaju zajedničko javno preduzeće za radio i TV difuziju u RS umesto rascepkanog sistema odvojenih stanica u Banjaluci i Srpskom Sarajevu.

    Odlomci

    Demografski inžinjering:
    Na početku rata, povukli smo Srbe unutar granica srpske teritorije
    Karadžić: 0215-2184 – 0215-2186

    Karadžić (ponovo) daje kratak istorijski pregled nastanka RS. Prihvatanjem sopstvene države na Lisabonskoj konferenciji, kaže: “Mi smo tada dobili pravo da formiramo svoju republiku i preliminarno prihvatanje jedna značajne teritorije u preliminarnoj mapi, to je teritorija koji je istorijski, više istorijski nego etnički bila srpska i s obzirom da je to bilo preliminarno bilo i prije rata tada nam je MZ priznala značajnu teritoriju preko 50% BiH i prihvatila priznanicu da je to srpsko bez ikakve agresije. Dakle, naša teritorija, njene granice nisu rezultat agresije nego rezultat da mi tu živimo kao većina već vjekovima … To nas je uvelo u rat, u tom ratu mi smo branili svoje teritorije, postavili neke linije odmah na početku rata i iza tih linija sklonili većinu svoga stanovništva koje smo uspjeli da izvučemo iz muslimanskih i hrvatskih teritorija … da je ostvarena Lisabonska konferencija bez pogibija nama bi bilo lakše da naš narod povučemo sa njegovih ognjišta, jer bismo mi stvorili državu ….”[110]

    Vojska i policija RS učestvovale su samo u odobrenim vojnim operacijama
    Karadžić: 0215-2185

    “… bili najdisciplinovanija vojska i policija, nismo vršili odmazde, vršili smo jedino opravdane i svrsishodne vojne operacije i to do granice naših etničkih prostora, rijetko prelazeći na susjedno područje isključivo iz razloga taktičkih iz razloga odbrane.”[111]

    Prijedor je pre rata imao relativnu muslimansku većinu
    Karadžić: 0215-2228 – 0215-2229

    “Drugo, mi imamo veliki broj Muslimana zbog Valdhajma koji je pobio srpsku djecu, ali Prijedor je bio relativna većina muslimanska, ako nije čak i više, je li bilo 40%, oni traže 30% opštine Prijedor.”[112]

    Srbi su paralelno smišljali poteze, ali su taktizirali kad će da ih povuku
    Karadžić: 0215-2234

    Karadžić zagovara strpljenje u pregovorima, da se čeka da Muslimani naprave preterani zahtev koji bi svetsko mnjenje okrenuo protiv njih. “… sećate se prije rata sve SAO i sve one mjere bile su uvijek posle Alijine greške, mi smo imali 9-10 poteza koji smo napravili, izmozgali smo ih svi zajedno, ali ih nismo odmah lansirali, svih devet poteza, nego smo lansirali kako Alija napravi grešku, pa mi lansiramo potez, pa onda Muslimani psuju njemu /Aliji/ mater, a ne nama.”[113]

  • Nijedan Musliman i Hrvat se ne sme vratiti na područja pod našom kontrolom

    37. sednica Skupštine 
    10. januar 1994.
    Pale
    ERN 0215-2061 – 0215-2174

    Sažetak

    Sednica počinje sumornom ocenom finansijskog položaja VRS. Da bi našla sredstva za izdržavanje vojske, vlada je odgovornost za njeno izdržavanje prebacila na opštine u kojima je vojska stacionirana. Više poslanika negoduje da je time na opštine stavljen neravnopravan teret. Uprkos tome što se, usled slabe ekonomije, ovom problemu ne vidi rešenje, Skupština od vlade traži da centralizuje vlast i nađe bolji način za finansiranje vojske. Takođe se traži da se vrate dezerteri iz Srbije, ali iz raznih razloga to se verovatno neće uskoro i desiti. Karadžić zaključuje da vojska nije spremna za borbu i da su muslimanske i hrvatske snage u ovom trenutku bolje obučene i opremljene od VRS.

    Polažući velike nade u to da će Muslimani i Hrvati potpisati mirovni sporazum 18. januara, Karadžić i Krajišnik dobijaju saglasnost od Skupštine da se pričeka s “platformom” daljih zahteva. Kao i u gotovo svakoj prethodnoj raspravi o mirovnom planu, Karadžić i Krajišnik pokušavaju da proguraju da se on prihvati, dok razni drugi poslanici zagovaraju tvrdu liniju i stalno osvajanje teritorije (naročito onu teritoriju na kojoj se nalazi grad odakle dolazi taj poslanik). Karadžić u jednom sveobuhvatnom govoru objašnjava da je vreme da se sklopi mir, čak i ako to znači odustanak od neke teritorije, kako bi se obezbedile granice 100% srpske države i postigla međunarodna saglasnost da se ukinu sankcije Jugoslaviji. On predviđa dalju razmenu teritorija posle potpisivanja mirovnog plana. Posebno očekuje da Muslimani odustanu od Srebrenice i Žepe u zamenu za manja područja oko Sarajeva. Nekoliko poslanika objašnjava kako Hrvati predstavljaju manju opasnost za srpsku državu. Vođe gaje duboke nade da će mirovni sporazum biti potpisan kroz nedelju dana.

    Odlomci

    Karadžić je za mir da bi se osigurale granice 100% srpske države
    Radovan Karadžić: 0215 –2139 – 0215-2149

    “Mi možemo smatrati da smo pobjednici kada smo pritisnuli ovoliko zemlje računajući da je ta zemlja sada 100% srpska, makar i da spadnemo na 50 i koji procenat mi treba da budemo presrećni i prezadovoljni, to je Dušanovo carstvo, ne budemo li bili zadovoljni zbog nekog potoka, pa čak zbog neke varošice, mi rizikujemo da izgubimo sve.”[107] Govori od pojedinačnim primerima Doboja i Foče, koji su pre rata imali znatno muslimansko stanovništvo, a sada su gotovo potpuno srpski.

    Krajišnik spreman da ustupi teritorije kako bi obezbedio odvajanje od Muslimana
    Krajišnik (predsedava): 0215-2150 – 0215-2152

    “Vjerujte da bi najveća tragedija bili kada bi Muslimani prihvatili sada da žive sa nama skupa. Vidjeli ste kako se utrpavaju Hrvatima, (da) Hrvati neće, mi bi izgubili državu. Ja samo to ne bih prihvatio, a prihvatio bih manji procenat nego što sada imamo da mi ostanemo odvojeni i da imamo svoju državu da ne budemo sa Muslimanima.”[108]

    Nijedan Musliman i Hrvat se ne sme vratiti na područja pod našom kontrolom
    Vojislav Maksimović: 0215-2153

    “Ovo što bih ja zaista htio da bude naš stav ovdje, da se utvrdi da Muslimani i Hrvati ne mogu da se vraćaju na prostore gdje ćemo mi imati vlast, a da ta analogija važi i za nas da se nećemo vratiti na prostore koji će pripasti Hrvatima, … ne može se oteti u našem narodu uvjerenje da mi nekad pravimo kompromise da više brinemo o njihovoj sudbini, nego o sudbini vlastitog naroda.” … “treba da otpadne bilo kakva pomisao da ćemo mi dobiti 500 Muslimana i više koji će biti u okviru neke naše buduće države.”[109] (Nekoliko minuta kasnije, Karadžić kaže da po međunarodnom pravu ne možemo deklarativno reći da se zabranjuje povratak izbjeglica, ali da je on Owenu već rekao da se izbeglice mogu vratiti samo ako je to “sveukupan proces”, drugim rečima, Srbi će morati da se u vrate u gradove koje drže druge dve grupe da bi taj proces mogao da se odvija. 0215-2158.)

  • Mandić i Stanišić naoružavali Srbe i isterali Muslimane iz policije na Romaniji

    36. sednica Skupštine 
    30 – 31. decembar 1993.
    Pale
    ERN 0215-1176 – 0215-1426

    Sažetak

    Predsednik Krajišnik daje sažetak izveštaja o radu Skupštine u prve dve godine, jasno stavljajući do znanja da je on njegov autor i pokrovitelj. Izveštaj se jednoglasno usvaja. Poslanici osuđuju intervju s Miloradom Mandićem objavljen u Dugi, koji sadrži lični napad na Biljanu Plavšić. Razne vođe i poslanici je prekomerno hvale, a Skupština izglasava da se od ministra informacija zatraži da pripremi demant tog članka. Zatim se usvaja više rezolucija i zakona, od kojih se nekima RS nastoji uskladiti s pravnim sistemom Republike Srbije. Skupština izglasava da se disparatne radio i TV stanice u RS integrišu i da se stvori zajednička mreža elektronskih medija sa RSK. Raspravlja se o rezoluciji da se suspenduje Sindikat; Krajišnik objašnjava da je to poseban srpski sindikat stvoren početkom aprila 1992, pošto su mu njegove vođe predložile da se odvoje od sindikata BiH, na sličan način kako su poslanici koji su se odvojili od Skupštine BiH formirali zasebnu srpsku skupštinu.

    Skupština razmatra nekoliko kadrovskih odluka i dobija konačni izveštaj o pobuni poznatoj kao “Septembar ž93.” Poslanici razmatraju novu direktivu vlade kojom se najveći deo odgovornosti za pomoć jedinicama vojske prenosi na opštine u kojima su one stacionirane. Nekoliko govornika objašnjava da je vojska spala na opštine, pošto vlada RS nije u stanju da isplati plate ili zadovolji osnovne vojne potrebe.

    Odlomci

    Neki članovi SDS-a se 1991. nisu držali uputstava
    Miroslav Vještica: 0215-1198

    “Mislim da smo odlično uradili posao koji smo imali pred sobom iako smo i tu mogli sebi dati kritika vezano za ona uputstva mi smo bili ujedno i članovi opštinskih odbora i SDS-a i vi znate koja smo mi sve uputstva imali i tu bi mogli da damo sebi malo kritike. Ima nas koji na terenu nisu odradili po onom uputstvu što smo imali. Naš je narod negdje stradao malo više nego što je trebao da strada da smo mi iz SDS bili malo aktivniji na terenu ne bi nam se genocid negdje ni desio.”[100]

    “Crvene beretke” uživaju privilegovani status u Brčkom
    Vojinović: 0215-1205

    Vojinović odgovara na optužbe da je paravojska u Brčkom ubila pripadnika vojne policije. “U samom gradu Brčkom, a to je da ekscese koji su izazvali određeni pripadnici vojske RS nisu paravojne formacije, već se nalaze u sastavu Vojske RS, jedino što nose drugačija obilježja, to su te takozvane žCrvene beretkež, inače, u razgovoru sa komandantom brigade (saznao sam da) ti momci su predviđeni za neka specijalna ofanzivna dejstva i sigurno imaju neki beneficirani status u našem gradu, a možda zbog toga što su duže vremena bili neupotrebljeni, kako da kažem, možda zato su napravili te ekscese, jer dugo nisu ratovali.”[101]

    Karadžić i Milošević razgovarali o specijalnoj ulozi Sarajeva
    Karadžić: 0215-1326 – 0215-1328.

    “Politika SDS je da Sarajevo održi. Ova Skupština je tu politiku ugradila u strateške ciljeve, to je, čini mi se, 5. strateški cilj. … moramo stvoriti i kritičnu masu inteligencije ovdje mi ćemo ovdje biti u dodiru sa jednim ogromnim svijetom, agresivnim svjetom islamskim. Naš kapital, naše obrazovanje, naša kultura, naša privreda biće tu u dodiru na Miljacki u dodiru sa čitavim jednim svijetom čiji eksponent će biti bosanski Muslimani. Mi tu bitku ne smijemo izgubiti nikada i nipošto. … Sarajevsko ratište je stvorilo državu … ali da je Sarajevsko ratište puklo, da su oni izbili na Drinu i presekli koridor, ne bi bilo ni Krajine, ni SRK, ni Hercegovine, ni ničega. … Ja sam sa Miloševićem već o tome razgovarao, Srpsko Sarajevo će biti poduprto od svakog od 12 miliona Srba.”[102]

    Mandić i Stanišić naoružavali Srbe i isterali Muslimane iz policije na Romaniji
    Momčilo Mandić: 0215-1371

    “Vito /Žepinić/ i Delimustafić, tačno je gospodo da su htjeli mene da zatvore, znate li zašto, zato što sam iz MUP-a zajedno sa Stanišićem 560 heklera izvukao na Romaniju i podijelio Sokocu, Rogatici, Han Pijesku i Palama, zato što sam kada je Zoran Cvijetić načelnik SJB u Sokocu 3 mjeseca prije rata istjerao sve Muslimane iz stanice pa su ga suspendovali Vito i Alija i zabranili mu plate i penzije iz specijalne kase dao sav novac da se ta kasa održi za gorivo i plate …”[103]

    Srpski sindikat je početkom aprila 1992. osnovan uz naše odobrenje
    Krajišnik (predsedava): 0215-1361

    “Petog ili šestog aprila kada je bio u Sarajevu rat, ova grupa sindikalaca upravo g. Volaš i g. Belenzada došli i rekli, možemo li mi izdvojiti svoj sindikat da se izdvojimo što je skupština izdvojila iz Republičke skupštine i da pokažemo svijetu da mi nismo sindikat BiH. Politički tada oni su to predložili i mi smo se složili da se izdvoje, jer sve što se više institucija izdvoji to je pozitivno da se pokaže da Hrle Sulejman (predsednik sindikalne organizacije BiH – rjd) ne može da predstavlja Republiku BiH u sindikalnom pogledu, kao što ne može ni Alija Izetbegović. Oni su se izdvojili i formirali sindikat.”[104]

    SDS je organizovala štampanje Skokove predratne studije o opravdanosti regionalizacije
    Miljanović: 0215-1403

    Usred duge debate o smeni Milorada Skoka sa mesta direktora Elektroprivrede RS, Miljanović se javlja da ga brani. “Htio bi podsjetiti da je odmah pristupio srpskom oslobodilačkom pokretu u BiH, da je aktivno sudjelovao u radu Ekonomskog savjeta SDS-a, učestvovao u radu vrlo značajnih savjetovanja koje smo mi organizovali prije rata. Podsjećam da je u nekoliko desetina primjeraka štampana njegova studija o opravdanosti postojanja autonomnih regija, vrlo dokumentovana ekonomska studija.”[105]

    General Talić naredio opštinama da plaćaju poseban porez na vojsku
    Rajko Kasagić: 0215-1418

    Kasagić je nezadovoljan time što je opštinama naloženo da preuzmu na sebe glavnu odgovornost plaćanja i snabdevanja vojske, smatrajući da bi to trebalo da bude funkcija Vlade RS, a ne opština. “Prije tri dana kada smo bili kod generala Talića, on je sazvao sve predsjednike i opština i izvrsnih odbora i kaže da ovih 21 opštinu treba, ja sam upamtio cifru 2.150 hiljada maraka, Nikola kaže 2 miliona i 700 maraka, to je isto mogla Vlada da učini, odnosno ministar za odbranu i finansije…”[106]

  • Velika Srbija će se integrisati oko Beograda i regionalnih centara

    35. sednica Skupštine 
    2. oktobar 1993.
    Banja Luka
    ERN 0215-1078 – 0215-1175

    Sažetak

    35. sednica bila je jednodnevno zasedanje održano sutradan po završetku 34. sednice. Posle mirovnih razgovora na britanskom vojnom brodu “Invincible” na Jadranskom moru, Skupština usvaja “Deklaraciju” kojom se od Muslimana traži da i oni potpišu predloženi mirovni plan, inače će se s pregovaračkog stola povući svi teritorijalni ustupci. Nakon što Mladić održi svoj ratoborni govor o tome kako Muslimane u istočnim enklavama treba razmeniti za Srbe u Tuzli i Zenici, poslanici bez ijednog glasa protiv odbijaju zahteve UNPROFOR-a da u Maglaj postavi posmatrače i otvori koridor za humanitarnu pomoć od Tuzle do Gradiške. Poslanici usvajaju zakone o smanjenju poreza za preduzeća koja se bave proizvodnjom i distribucijom strateške robe. U raspravi o tim merama, poslanici skreću pažnju na rasprostranjenu utaju poreza, iznose na svetlo dana da se sa Hrvatima obilato trguje u sarajevskim predgrađima, te potvrđuju da za to postoji dozvola predsednika Ministarskog saveta. To otkriće Krajišniku nije nimalo po volji, pa on prekida raspravu o toj temi.

    Odlomci

    Finansijska policija RS ugleda se na Srbiju
    Drago Simić (šef finansijske policije): 0215-1100 – 0215-1101

    Ocenjujući, u ime finansijske policije RS, predložene poreske promene, Simić pokazuje da je u kontaktu i dosluhu s finansijskom policijom Republike Srbije. Predloženi poreski zakon napravljen je po uzoru na zakone Republike Srbije, ali finansijskoj policiji RS nedostaju zaposleni da ga sprovede. “Mi imamo kao mišljenje kolege iz financijske policije iz Srbije, da su poreske stope nesnošljive, i one su previsoke i o tome ne bi trebalo gubiti vrijeme. (na rešavanje tog problema) … podsjetiću vas, da u Srbiji samoj bez Crne Gore financijska policija ima 1.920 inspektora, plus prateće službe, plus materijalnu opremu. Mi imamo 63 inspektora za RS bez pratećih službi bez ikakve opreme.”[94]

    RS je suviše tvrdo pratila politiku Republike Srbije
    Ministar poljoprivrede (ovde neidentifikovan): 0215-1112 – 0215-1114

    “… jer smo napravili jednu grešku … što smo tvrdo pratili politiku Srbije…”[95]

    RS se za hranu suviše oslanja na Srbiju
    Vojo Kuprešanin: 0215-1117

    “Mislim da smo se do sada uvijek oslanjali na majku Srbiju, kada je u pitanju pšenica i kukuruz itd. Mi smo država za sebe i moramo da razvijamo vlastitu strategiju. Srbija nam je vjerovatno pomogla i ja lično predlažem Srbiji da nam ne pomaže kada je u pitanju prehrana …”[96]

    Ujedinjenje sa RSK odgađa se zbog potrebe da se skinu sankcije i obezbede granice RS
    Karadžić: 0215-1144 – 0215-1146

    Karadžić proces koji se trenutno odvija poredi s kolapsom Sovjetskog Saveza i kaže da je ovo pravo vreme da se kreira naša država. Dva glavna razloga zašto to već nije učinjeno su naša želja da se osiguraju granice i potreba da se ukinu sankcije Jugoslaviji. “Imali smo dovoljno razloga i opravdanja da se ujedinimo sa Srpskom Krajinom.” Ako bi se ukinule sankcije “onda mi treba da predložimo kompletno ujedinjenje srpskog naroda i Jugoslavije i RSK i RS …”[97]

    Velika Srbija će se integrisati oko Beograda i regionalnih centara
    Karadžić: 0215-1144 – 0215-1145

    “Ukupna srpska nacija treba da se integriše oko nekoliko svojih stvorišta, prije svega oko Beograd pa onda oko nekih čvorova policentričnog razvoja u RS.”[98]

    Na čelu firmi koje se bave strateškom robom mogu se nalaziti samo Srbi, članovi SDS-a
    Anđelko Grahovac: 0215-1109 – 0215-1110“Još jednu stvar vrlo, vrlo bitnu, ne možemo u firmama koje se bave strateškim robama da budu direktori drugih stranaka i drugih opredjeljenja. Moramo što hitnije i što prije da SDS postavi svoje ljude, koji će se starati o izvršavanju ovakvih odluka i koje će biti non-stop u kontaktu sa opštinskim vlastima i sa državnim vlastima, jer nabavka ovako strateških proizvoda ne može biti stvar pojedinaca i tako slobodnog ubjeđenja i mišljenja, samo kompletno i zajedno u čitavom sistemu možemo da ovo sprovedemo do kraja.”[99] Krajišniku se sviđa ova ideja i traži od Grahovca da je zapiše.